Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Izvori kredita". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



2010

Правни факултет универзитета у Крагујевцу

Семинарски рад

Предмет:Основи економије

Тема:Извори кредита

Студент:Ружица Кричак број индекса 247/09

Садржај:

Насловна страна...........................................................................................................1

Ссадржај.............................................................................................................................2

Увод....................................................................................................................................3-4

1.Извори кредита............................................................................................................5

1.1.Реални извори.............................................................................................................5

1.2.Нереални извори....................................................................................................5-6

2.Врсте кредита.............................................................................................................6-8

3.Кредитирање привреде.............................................................................................8

3.1.Краткорочно кредитирање привреде............................................................8-9

3.2.Дугорочно кредитирање привреде...............................................................9-10

3.2.1.Карактеристике дугорочних кредита.....................................................10-11

Закључна разматрања...........................................................................................12

Литература.....................................................................................................................13

Увод:

Као и друге појаве у привредном животу, кредит се може дефинисати на различите начине, у зависности од тога шта се као примарно има у виду - економски,правни, морални или неки други аспект. Са нашег становишта значајан је овај економски аспект кредита, по коме кредит представља специфичан однос робне привреде, у коме један привредни субјект добровољно уступа део своје куповне моћи другом привредном субјекту, уз обавезу да му ту куповну моћ после договореног рока врати, најчешће уз одређену накнаду која се зове камата. Из претходне дефиниције произилази да је кредит привредни однос у коме учествују најмаје два субјекта, давалац кредита (поверилац, кредитор) и корисник кредита (дужник). Друга карактеристика кредита би била, да је то привредни однос карактеристичан за робну привреду (јер ту новац функционише не само као мера вредности и прометно средство већ и као платежно средство). Реч је о односу који настаје на основу слободно изражене воље привредних субјеката, путем уговора или другог сличног правног акта. Посебно и конститутивно обележје кредита јесте враћање примљене куповне мод (у супротном реч може бити о поклону, порезу, доприносу и сл.). Постојање камате односно надокнаде није конститутивно обележје кредита (кредит постоји и онда када нема никакве накнаде за коришцење уступљене кредитне моћи - бескаматни кредит). За постојање кредита није од значаја облик и начин на који се куповна моћ уступа, као и облик и начин на који се даје.

Са становишта функционисања робне привреде општа функција кредита јесте стварање могућности за шири, једноставнији и бржи робни и новчани промет. Економско-политичка становишта у погледу кредита се могу разврстати у две основе школе. Према првој, либералистичкој економској политици, функције кредита су превасходно техничке природе, где је задатак кредита, да у зависности од односа понуде и тражње, обезбеди нормалан привредни промет. Новац и кредит су по природи неутрални, не служе остваривању никаквих циљева. Према другој, чије је порекло у савременој, пре свега кејнизијанској економској политици, функције новца и кредита нису само техничке већ и економско-политичке. Функције новца и кредита, у складу са тим нису неутралне, већ одређене општим циљевима које економска политика себи поставља. Ако ти циљеви укључују пуну запосленост, одређену динамику и структуру привредног развоја, онда новац и кредит нису неутралне, зависно променљиве варијабле које само одражавају кретање у реалној сфери, већ релативно независне варијабиле које се могу економско-политички димензионирати и преко њих утицали на динамику и структуру друштвене производње и потрошње.

...

 

 

--------------------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.----------------------------------------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]